Igre i igračke koje podstiču detetov psihički razvoj u prvoj godini života
U članku će biti predstavljene igre i igračke koje su u prvoj godini aktuelne za dete i koje mu pomažu u razvoju psihičkih i motornih sposobnosti. Članak će roditeljima pomoći u odabiru odgovarajućih igračaka za dete, a pre svega omogućiti bolje shvatanje razvoja odojčeta.
Prva tri meseca života
Ispitivanja su pokazala da dete odmah nakon rođenja zanima njegova okolina, novorođenčad npr. najradije posmatra ljudsko lice. Zato su u prva tri meseca najprimerenije igre vezane za lice, komunikaciju i telesni kontakt. Detetova sposobnost socijalnog osmeha, sposobnost imitiranja izraza lica i razvoj prvog oblika konverzacije pružaju roditeljima mnogo mogućnosti za igru sa detetom. Igre imitiranja izraza lica i verbalno podsticanje deteta na uzajamnu komunikaciju sa roditeljom podstiču dete na vokalizaciju. Pevanje pesmica i pričanje priča za odojče su korisne i zabavne igre kroz koje se dete upoznaje sa govornom aktivnošću. Osim toga pevanje i pričanje umiruju dete.
Iako odojče u prva tri meseca još nema razvijene motorne sposobnosti za složenije rukovanje predmetima, odmah nakon rođenja veoma je važno da odojče okružuju razni predmeti koji putem različitih čula podstiču detetovu moždanu aktivnost. Odmah nakon rođenja odojče rado posmatra žive boje, predmete koji se kreću i ispuštaju zanimljive zvukove jer mu pružaju zadovoljstvo i dodatno podstiču razvoj njegovog uma. Zato je dobro da krevetac novorođenčeta, odnosno odojčeta okružuju šareni predmeti i da su iznad kreveca okačene razne zvečke, igračke koje prilikom dodira ispuštaju zvuk i slično.
Pošto odojče u tom periodu još nije motorno sposobno za aktivno istraživanje predmeta i njihovih svojstava (još nema dovoljno razvijene ručne spretnosti da bi moglo precizno rukovati predmetima, okretati ih, premeštati i sl.), ali posmatranjem može naučiti neke osnovne zakonitosti predmetnog sveta, dobro je više puta dovesti dete u situaciju gde može posmatrati kako drugi rukuju predmetima (npr. gleda odraslog kako mu pokazuje predmete, kako ih pokreće, baca u vazduh...).
Period između trećeg i šestog meseca
Sposobnosti odojčeta za rukovanje predmetima brzo napreduju, zato su u tom periodu najprimerenije igre koje uključuju rukovanje predmetima, skrivanje predmeta i slične igre koje uključuju predmete. Odojče je nakon četvrtog meseca već sposobno da imitira aktivnosti koje izvode drugi sa predmetima (samo one aktivnosti koje predmetima može izvoditi i samostalno), zato su za ovaj period adekvatne i igre uzajamnog imitiranja rukovanja predmetima (npr. mahanje predmetima, bacanje ili premeštanje predmeta...).
Odojče je kod aktivnosti sa predmetima usmereno pre svega na istraživanje. Zato su za ovaj period primerene male i lagane igračke da ih dete može uhvatiti. Istraživanje površine predmeta omogućava detetu razvijanje čula dodira pa su primereni i predmeti različitih površina (više/manje hrapavi predmeti). Važno je takođe od kog materijala je igračka zato što odojče gura igračke u usta (uzrok je između ostalog i nicanje prvih zuba). Primerene su igračke od mekše plastike (ključevi, kolutovi i drugi oblici), gumene životinje koje prilikom pritiska proizvode različite zvuke i slično, a takođe i pamučne igračke koje omogućuju jednostavno pranje.
Period između šestog i devetog meseca
Nakon šestog meseca odojče se počinje uključivati u kooperativne igre sa odraslima (npr. igra prstima „buba lazi, nešto traži“ i „điha, điha“), što znači da je već sposobno učestvovati u jednostavnim socijalnim igrama. Odojče na primer tačno zna da će ga roditelj na kraju igrice »buba lazi, nešto traži« zagolicati, ali sarađuje sa roditeljem tako da pokušava prikriti svoja očekivanja. U socijalnoj komunikaciji odojčad između sedmog i devetog meseca počinje upotrebljavati predmete. Pokazuju što sve znaju da urade, nude ih drugima, a onda očekuju da će ih dobiti nazad.
Oko devetog meseca postepeno se počinje razvijati sposobnost povezane pažnje koja odojčetu omogućuje da istovremeno obrati pažnju na predmet i na svog suigrača, što pre toga nije moglo. Zato su za ovaj period već primerene uzajamne igre sa predmetima (dodavanje, razmenjivanje predmeta). Krajem ovog perioda odojče polako počinje shvatati čemu služe neki predmeti. To će naučiti posmatranjem svoje okoline. Zato su za ovaj period već prikladne i igre imitiranja aktivnosti u svetu odraslih. Kao što je prikazano u prošlom članku, oko osmog meseca kod odojčeta se javlja strah od odvajanja od roditelja, odnosno staratelja. Igrice »ku-ku« i »gde je«, kod kojih se odrasli najpre izgube iz vidnog polja odojčeta, a zatim se opet pojave u njemu ili lice odojčeta, odnosno svoje lice pokriju i opet ga otkriju ili to napravi odojče, pomažu detetu da pobedi strah od odvajanja. Naime roditelj kroz igru odojčetu postepeno dokazuje da će mu se uvek vratiti, što detetu pruža osećaj sigurnosti.
Što se tiče sposobnosti koje dete stiče, za ovaj period su naročito pogodne igračke sa funkcijom (automobili, lutke, telefon, lončići...), kocke, posudice koje se slažu jedna u drugu i slični predmeti. Primereni su i predmeti koji se pokreću (npr. lopta) jer podstiču dete na kretanje, puzanje i kasnije samostalno hodanje.
Period između devetog i dvanaestog meseca
Važan razvojni korak koji nastupa krajem prve godine života jeste pojava začetaka simboličkih aktivnosti u igri. To znači da dete u igri počinje upotrebljavati igračke koje simbolizuju neke predmete iz stvarnosti, a upotrebljava ih kao da su pravi predmeti (npr. na uvo nasloni slušalicu telefona igračke kao da u ruci drži pravi telefon). Dete dakle tokom igre zamišlja da rukuje pravim predmetom iako zna da je to samo igračka. Da bismo to detetu na početku razvoja simboličke igre što više olakšali, trebamo mu ponuditi igračke koje veoma podsećaju na stvarne predmete. Ispitivanja su naime pokazala da se u igri male dece češće javljaju simboličke aktivnosti kada se igraju igračkama sličnim predmetima iz stvarnosti nego kad se igraju manje strukturisanim igračkama.
Pored prikladnih igračaka za podsticanje simboličkih aktivnosti važno je i učestvovanje odraslog u igri. Pomoću objašnjenja i podsticanja zrelijeg partnera u igri (to ne mora da bude roditelj, može biti samo nekoliko godina stariji brat ili sestra) mališan u igri upotrebljava više simboličkih aktivnosti nego kad se igra sam, što podstiče njegov razvoj.
Krajem prve godine u igri su važne aktivnosti i igračke (naročito predmeti koji se pokreću) koje podstiču dete na samostalan hod.
