Koji čaj izabrati za odojče?
Pravi naziv čaj podrazumeva osušeno lišće biljke koja nosi naziv čajevac (lat. Camelia sinensis). Međutim, popularno se čajem smatraju svi napici pripremljeni od raznovrsnih lekovitih delova biljaka (list, cvet, plod, koren i sl.) i upravo je ovo napitak koji se često uvodi na samom početku uvođenja dohrane kod odojčeta.
Kako naučni i medicinski efekti čaja na zdravlje odojčadi i dece nisu dokazani, postavlja se pitanje da li je čaj siguran i koji čaj u koje vreme odabrati?
Vreme uvođenja čaja u ishranu odojčeta, kao i uvođenje čvrstih namirnica, ne preporučuje se pre navršenog 4. meseca, a kao prvi najbolje je izabrati čaj pripremljen od sušenih voćnih/cvetnih plodova (šipak, hibiskus, jabuka). Preporuka je da izbegavate mešavine čajeva (često sadrže dodatne arome i boje koje mogu izazvati alergijsku reakciju).
Bitno je znati na koji način se priprema čaj namenjen za odojčad i decu:
- čaj se uvek priprema sa prokuvanom vodom
- vreme držanja čaja u vodi treba skratiti na pola od preporučenog vremena pripreme
- temperatura čaja ne sme prelaziti uobičajenu temperaturu dečijeg obroka (26–36 oC)
- zaslađivanje čaja načelno se ne preporučuje, međutim za decu stariju od godinu dana dovoljno je u šolju čaja dodati tek ½ kašičice meda ili šećera.
Pozitivne strane čaja su uveliko poznate. Čajevi sadrže visoki sadržaj različitih antioksidanasa i imaju i antimikrobno dejstvo.
S druge strane, čajevi mogu imati i neželjena dejstva, od kojih je najpoznatije ometanje apsorpcije gvožđa i pojava mogućih alergijskih reakcija.
Šipurak (lat. Rosa canina) i hibiskus (lat. Hibiscus)
Šipurak spada u porodicu ruža, a hibiskus u porodicu orhideja. To su dve najpoznatije biljke za pripremu biljnih napitaka i osnova mnogih drugih čajeva. Daju napitak izrazito crvene boje, kiselkastog ukusa i blagog cvetnog mirisa. Ovi čajevi su bogati antioksidansima – flavonoidima i vitaminom C. Obe biljke sadrže visok sadržaj gvožđa i ostalih minerala, npr. kalijum i magnezijum, zbog čega im se i pripisuju medicinske karakteristike, kao što su otklanjanje umora i slabokrvnosti.
Voćni čajevi
Voćni čajevi su veoma omiljeni: zimi da se zagrejemo i okrepimo, a leti kao rehidracioni i osvežavajući napitak. Baza voćnih čajeva je uvek ista: kombinacija šipurka i hibiskusa kojoj se još dodaju osušeni plodovi nekog voća. Poznati su čajevi od jabuke, narandže, brusnice, limuna i šumskog voća.
Rooibos (lat. Aspalathus linearis)
Rooibos – crveni afrički grm – raste samo u Africi. Kao i šipurak i hibiskus, čaj rooibos ne sadrži tein. Izuzetno je bogat flavonoidima i vitaminom C, kao i mineralima, od kojih je najvažnije pomenuti magnezijum, kalijum i kalcijum. Preporučuje se trudnicama i dojiljama jer jača imunitet, smiruje i blagotvorno deluje na plod, a kod odojčadi i male dece pomaže u ublažavanju grčeva.
Kamilica (lat. Matricaria chamomilla) i nana (lat. Mentha longifolia)
Kamilica i nana su često poznate kao narodni „lekovi za sve“. Blagotvorno delovanje kamilice pomaže kod brojnih tegoba: grčeva, zatvora, pa čak i visoke telesne temperature, a delovanje nane je više orijentisano na ublažavanje tegoba gastrointestinalnog sistema. Oba čaja deluju smirujuće, a deci se preporučuje davati ih razblažene i nezaslađene, najbolje pre spavanja. Uvođenje biljnog napitka od nane se preporučuje nakon 1. godine života.
Komorač (lat. Foeniculum vulgare)
Komorač je izrazito lekovita biljka poznata još iz antičkog perioda. Njena lekovita svojstva vežu se za probleme sa varenjem kao što su nadimanje i grčenje želuca i creva. Pored toga, komorač je izvrstan izvor kalijuma i beta-karotena. Bitno je pomenuti da se zbog svog laksativnog efekta ne preporučuje kod dece sa prolivom.
Čajevi lekovitih biljaka
Upotreba navedenih čajeva se preporučuje u skladu sa različitim tegobama, međutim mnogi čajevi visoke nutritivne vrednosti i jakih lekovitih svojstava ne preporučuju se u odojačkom i dečijem uzrastu. Primer su čajevi sledećih lekovitih biljaka:
Beli slez (lat. Althaea officinalis)
Beli slez ublažava različite oblike upale, posebno sluzokože, zbog čega je često glavni sastojak sirupa za kašalj. Pored toga, u svom sastavu sadrži salicilnu kiselinu (prirodna preteča aspirina), koja smanjuje glavobolju i bol u mišićima. U stara vremena služio je kao lek za gastrointestinalne poremećaje, jačanje sistema za varenje i kao diuretik. Zbog tako širokog spektra delovanja ne preporučuje za odojčad i malu decu. Može se dati samo u akutnim stanjima, razređen.
Čajevac (lat. Camelia sinensis)
Poznatiji kao crni, zeleni, žuti i beli čaj. Svi ti čajevi razlikuju se s obzirom na vreme branja, način branja i obrade lišća. Bitno je napomenuti da čajevac u svom sastavu uz široku i bogatu paletu antioksidanasa sadrži i tein. Količina antioksidanasa i teina zavisi od prerade lišća i opada s bojom čaja (najviše ih ima u crnim čajevima, zatim zelenim, žutim i konačno najmanje u belim). Čajevac ima mnoga pozitivna dejstva na zdravlje, ali se upravo zbog visoke koncentracije polifenola i teina ne preporučuje u odojačkom i dečijem periodu. Visoke koncentracije polifenola ometaju apsorpciju gvožđa, a tein može da utiče na povećanje krvnog pritiska i budnost.
Na kraju, važno je zapamtiti da nisu svi čajevi sigurni za decu. Kamilica deluje blago i najčešće ne izaziva nikakve probleme, međutim neke biljne vrste mogu biti opasne. Pored toga, važno je i da na pravi način, prema uputstvima, pripremite čaj kao i da pratite preporučene količine za uzrast odojčeta ili deteta. Ako se odlučite dati odojčetu ili detetu čaj radi lečenja ili ublažavanja zdravstvenih problema, obavezno se posavetujte sa pedijatrom ili farmaceutom.
