Žitarice u ishrani dece
Žitarice su jedan od najboljih izvora lako i brzo dostupne energije. Ako se prisetimo piramide pravilne ishrane, žitarice čine upravo osnov uravnoteženog jelovnika.
Kada govorimo o ishrani odojčeta i našoj kulturi ishrane, žitarice, uz voće i povrće, sve češće postaju prvi izbor kod uvođenja novih namirnica u ishranu deteta. Početni period uvođenja čvrstih namirnica u ishranu odojčeta poklapa se sa fazom ubrzanog rasta i razvoja. Zbog povećanih energetskih i nutritivnih potreba kao i nemogućnosti unosa velike količine hrane, obroci moraju biti adekvatne nutritivne gustine, a bebi koja se sve više aktivno kreće to će osigurati upravo žitne kašice.
Kako bi dobili jasnu sliku i tačniju informaciju, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) sprovela je 2006. godine multicentrično ispitivanje koje je uključilo zemlje celog sveta, a u kojem su se, kroz upitnike o ishrani, utvrdili načini dohrane i ishrane dece različitih etničkih i kulturoloških grupa. Rezultati ispitivanja utvrdili su da su žitarice najčešća grupa namirnica kojom se započinje dohrana.
Pošto se poslednjih godina pojavljuje sve veći broj dece koja imaju celijakiju, kod uvođenja žitarica u ishranu deteta, često se postavlja pitanje kada i koju žitaricu odabrati.
Novija ispitivanja dala su direktivu: prvi odabir neka bude rezervisan za one žitarice koje ne sadrže belančevinu gluten, a najčešće su pirinač, kukuruz i proso. Zbog mogućnosti sprečavanja pojave celijakije, ranija ispitivanja promovisala su što kasnije uvođenje namirnica koje sadrže gluten, prvenstveno pšeničnih pahuljica, pšeničnog griza, zatim ovsenih pahuljica, ječmenih i raženih pahuljica. Međutim, prema najnovijim studijama i metaanalizama, smatra se da za to nema potrebe. Naime, preterano odlaganje, isto je kao i prerano uvođenje glutenskih izvora u dohranu. Ovo može imati loše posledice na zdravlje deteta i uticati na povećani rizik od razvoja glutenske enteropatije, odnosno celijakije.
U SAD-u je sprovedeno prospektivno opservacijsko ispitivanje poznato kao „DAISY“, Zaključeno je da je uvođenje glutenskih namirnica u prva tri meseca života, isto kao i njihovo odlaganje (nakon sedmog meseca života). Značajno se povećava rizik od pojavljivanja celijakije u poređenju sa uvođenjem pšenice, ječma, raži i ovsa u periodu između četvrtog i šestog meseca. Taj stav podržala je i Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA), koja na osnovu pregledanih članaka i metaanaliza nastalih u velikom ispitivačkom periodu (1966–2004) navodi da je kontinuirano dojenje tokom i nakon uvođenja glutena ključni faktor smanjenja rizika od razvoja celijakije i dijabetesa tipa I kod dece. Upravo je to i zvanični stav ESPGHAN-ove komisije koja je dala direktive za dohranu odojčadi; u njima se navodi da je postepeno uvođenje malih količina glutena, uz dojenje, ne pre četvrtog, ali ni nakon sedmog meseca, najbolji način smanjenja rizika od razvoja celijakije, dijabetesa tipa I i alergije na pšenicu, ječam, raž i ovas.
Žitarice celog zrna su izvor nutritivnih vlakana
Kao i kod odraslih i u dečijem uzrastu nakon navršene prve godine života preporučuje se raznovrstan odabir žitarica celog zrna. Na taj način detetova ishrana obogaćuje se dodatnim nutrijentima: ugljenim hidratima, biljnim belančevinama i mineralima koje se nalaze u opni zrna. Žitarice celog zrna su opštepoznate kao bogat izvor nutritivnih vlakana, za koje se dobro zna da su ključni faktor regulacije varenja i dobar izvor vitamina B-grupe. Upravo je iz tog razloga USDA u svojim novim direktivama o pravilnom načinu ishrane, MyPlate, žitaricama celog zrna namenila skoro četvrtinu tanjira, odnosno uobičajenog obroka, što ih i dalje čini osnovom uravnotežene i raznovrsne ishrane.
Uz žitarice kao što su kukuruz, pirinač, pšenica, ječam, raž, ovas i proso, koje se uobičajeno koriste u ishrani našeg podneblja, sve popularnije postaju one nešto manje poznatog imena i porekla. Heljda, amarant i kinoa zapravo spadaju u grupu pseudožitarica, a sa nutricionističke tačke gledišta zanimljive su zbog svog aminokiselinskog sastava i bogatog sadržaja mikronutrijenata.
Poreklom iz Azije, heljda se uglavnom konzumira u severnim zemljama Evrope. Te trouglaste semenke su odličan izvor čak osam esencijalnih aminokiselina, vlakana, minerala mangana i magnezija, a mlevene, skuvane, u kombinaciji sa kukuruznom krupicom čine izvrsnu, hranjivu i energetski bogatu žitnu kašicu. Ipak, treba biti oprezan. Naime, zabeleženi su slučajevi alergijskih reakcija nastalih konzumacijom heljde, stoga se preporučuje, posebno kod dece koja imaju alergiju, opreznije je uvoditi u ishranu.
Amarant, sveta biljka antičkih Grka, u ishrani deteta biće lako svarljiv izvor belančevina. Zanimljivo je da kao biljka ima izrazito bogat sadržaj kalcijuma i gvožđa, zbog čega se, u cilju dobijanja izuzetno hranjivog obroka, uspešno kombinuje sa žitaricama poput pirinača i zelenim lisnatim povrćem kao što su blitva i spanać.
Sadržaj vlakana tipičan je za sve, one „prave“, ali i one „lažne“ žitarice. Kada govorimo o kinoi, naglasak je na vlaknima topivim u vodi, koje se inače nalaze u voću i povrću. Upravo iz tog razloga kinoa se, što se tiče regulacije stolice, savetuje i koristi u pripremi dečije kašice „koja olakšava pražnjenje“. Taj obrok olakšaće deci pražnjenje creva i pri tome osigurati telu izuzetno dobar izvor belančevina, vitamina E i B2.
Iako su žitarice osnov pravilne ishrane, bez obzira na to da li je reč o žitaricama ili pseudožitaricama, njihova hranljivost samostalno nije zadovoljavajuća za pravilan rast i razvoj deteta, zato ih je, da bi se postigla uravnoteženost i raznolikost, nužno kombinovati sa ostalim grupama namirnica. Nutritivno bogati i energetski zadovoljavajući šareni jelovnici mogu uz voće, povrće i osnovne izvore belančevina, umesto često dosadnog i uobičajenog priloga, sadržati obilje različitih vrsta žitarica i njihovih proizvoda.
